r/AskSerbia

Inspirisana jednom objavom i komentarima, gde svi naravno zarađuju +200k, moram da pitam, je l mi živimo uopšte u istoj zemlji? Da, ljudi u Beogradu zarađuju više, konkretno radim u kancelariji, da ne zalazim šta konkretno, ponekada teren, sa oko skoro 2 godine iskustva i platom od 135-145 hiljada mesečno. Nemam svoj stan itd okej, za same cene u Srbiji, suma bi trebalo da bude znatno veće. Nadam se da će to sa još vise iskustva i doći.

Ali, ljudi odjednom pričaju kako je i 150k malo? Slažem se da su cene abnormalne, ali po komentarima ovde svako ko zarađuje ispod 150k treba da da otkaz i traži drugu firmu? Ljudi, u kojim okruženjima živite? I pritom, da li ste svesni da nije baš dobar dan naći drugi posao?

U mom okruženju su svi završili fakultete, mali broj njih zarađuje preko 120k. U manjim mestima ljudi rade za 70 hiljada.

Pa bih ono, samo da vidim ko je ovde lud, jer predstavljate kao da je naći posao sa +150k ( da, i sa diplomom) ko dobar dan. A realnost sasvim drugačija, pogotovo kad tek završi faks, niko neće ni 100k da ti da.

I onda gledam jesam li ja luda ili šta

Znači bukv, likuša napiše nmp šta hoće, kao “nmg sad, imam smth irl, brb kasnije”, pa je kao nema 3 dana… msm ono, lol? I onda se vrati sa “sry bila busy af”, a realno blejala na ig 24/7. Vrv misli da je neki main char, a zapravo samo spamuje storije. I još kad krene “aj dm pls”, pa ghost čim dobije reply… brt wtf, pick a lane. Nzm jel cringe ili samo smh situacija.

Dečko je raskinuo sa mnom posle skoro 4 godine veze. Sasvim random srede… Sve smo planirali zajedno, sredjivali stan trebali da se i uzmemo,zajedno trebali da idemo i na put sad posle Uskrsa. Veza nam je bila odlicna, puna ljubavi razumevanja sa obe strane,poklapanje odlicno, imali smo nekolicinu svadja ali nista sto ne bi resili kroz par sati. Bas onako skladna dinamika. Sta nekom dodje u glavi da samo odjednom presece i kaze “ja vise ne vidim tebe u budućnosti”. Malo je reći da sam slomljena, jer sam ja sa njim videla i htela sve u zivotu, a i on je tako govorio dok se ovo nije desilo. Sta da radim?

Moj dečko je drasticno poboljšao izgled za godinu dana. Sto je meni super, jer oboje vodimo računa, idemo u teretanu, dobro se hranimo.

Priča pocinje kada je pre nekoliko dana postavio sliku na instagram( ne postavlja slike skoro nikada, ovo je prva objava posle 6-7 meseci).

Odjednom mu se javlja drugarica iz detinjstva sa kojom se nije čuo dve godine.

Da ga pita kako je i pazite ovo MOGAO BI DA DODJE U PRAG DA JE POSETI ( posto ona živi tamo), dakle nije mu se javljala dve godine dok nije izbacio sliku i sad odjednom mogli bi da se vide.

Ja sam rekla da ne smatram da je to okej i on je to prihvatio i rekao joj da njegova devojka ne smatra da je okej da je on SAM poseti tamo. Nakon čega se ona nikad nije ponudila da bi zajedno mogli da je posetimo i i dalje insistira da bi mogao sam nekad da dodje.

Da li preterujem jer sam rekla da se ne osećam prijatno da to uradi? Da li bi vi bili okej sa tim da partner ode tako negde sam?( ne mislim na putovanja sa društvom mislim na konkretno ovakve situacije)

Da li ste skloni tome da previse razmisljate, kako se sa tim borite i sta vas najcesce muci?

U mom slucaju, ja uvek vrtim proslost - sta sam uradila, kako i zbog cega, da li sam mozda mogla bolje u tom momentu a da sam toga bila svesna i sta je tacno uticalo da uradim bas tako kako sam uradila a da mi se iz ovog ugla cini lose/nedovoljno dobro - za sve tacno znam razlog (u vecini slucajeva) ali opet svaku situaciju moram da raspetljam na konce i pletem ispocetka svako secanje/razmisljanje

Nekad mi to postane toliko naporno da samo sedim i blenem u jednu tacku dok mi mozak mota 300 na sat i fizicki me umori, naucila sam to da gasim i smanjujem ali nekad je jace od mene - a onda me to baci u osecaj da sam apsolutno sve u zivotu uradila pogresno i pitam se zasto uvek moram tako sama sebe da zakopavam s tim mislima

hvala im u svakom slucaju 🙏

U četvrtak (9.4.) se vozim obilaznicom od Surčina ka Ostružnici. Pretekla sam beli kombi kome je preko celih zadnjih vrata bio zalepljen papir na kome je pisalo "BOJAN DRUKARA NEMA DECU!"

Dakle, hu d fak je Bojan? Koga je drukao? I u kakvoj je to korelaciji sa time što nema decu? Toliko pitanja, a odgovora niotkuda. Pomozite dobri ljudi!

ps. taj dan je bila neka zona sumraka, jer sam nešto kasnije pretekla auto koji na prikolici vuče celi jbn rashodovani vojni helikopter. ŠKK se događa na toj obilaznici?

Plata oko 1200$ (ide i do 1600$ zavisno od meseca)

Živim sam, plaćam kiriju 230€, račune oko 150€, ostatak hrana/piće/izlasci/cigarete.

Poenta priče, plata “nestaje” svakog meseca, svestan sam da imam veću platu od 50% radnika u Srbiji, ali ne znam na čemu uštedeti, a pritom normalno živeti.

Ja jesam, mislim nisam želeo da to poprimi tolike razmere ali na žalost jeste...

Kada sam bio klinac svi su me maltretirali, ponižavali(sem jednog druga), u kući nisam imao razumevanja. Psihički sam bio maltretiran od strane roditelja, baš je bilo nepotrebno, sobzirom da sam bio vrlo kulturno, vaspitano dete, u školi sam bio odličan, niko nikad za mene nije ništa ružno i loše rekao.

Taj horor je trajao od kad znam za sebe, a ono što sledi je još veći horor, nažalost.

Sve je počelo kao sprdnja, klasika, naišao sam na jutjub kompilaciju nekih scary jutjub kanala, jedan mi je vrlo privukao pažnju. Taj čovek je imao šizofrenij, pravio je neke lutke i to snimao. Sadržaj je bio bolestan, nelogičan, u duhu autorove duševne bolesti, kako je vreme prolazilo meni je to sve interesantnije bilo. Moja krhka dečija psiha nije bila spreman na ono što dolazi, taj kontent nije bio više interesantan, pomerio sam granicu još više.

Počeo sam da gledam jutjubere story telere, samo što su ovo bile horor priče, najviše sam slušao priče o ljudima koji uhode druge, to su mi bile najbolje. Žalosno je što sam ja na to gledao kao na nešto coll i počeo sam da ih imitiram, ne bih nastavljao dalje.

Trovao sam se tim sadržajem dosta dugo, godinama, dok nisam stigao na poslednji nivo. Radi boljeg razumevanja, ja sam u tom periodu počeo vrlo brzo da se menjam u nešto što niko nije mogao da zamisli. Bio sam samo uvrnut, sa čudnim smislom za humor, kako je maltretiranje napredovalo, išlo se sve dublje u ludilo.

Poslednja nivo, počeo sam da gledam gore video snimke, kasapljenje, sečenje glava, sve moguće i nemoguće grozote. To je poslednji nivo, gde više niko nije mogao da me prepozna, toliko sam postao hladan, bez emocija, otupljen, vrlo asocijalan i psihički uništen. Takav sadržaj plus stres zbog maltretiranja i svega, pretvorio se u nešto još gore. Počeo sam da imam halucinacije, manične epizode, da me jure ljudi u crnim šeširima, da neka crna bića lete oko mene, jezivo.

Vrlo je interesantna stvar da nisam bio agresivan prema drugima, već prema sebi, sećam se da sam se jednom isekao svuda po telu i sipao so i sirće, vrištao sam od bolova. Zapravo je to bila i poslednja kap da me odvedu kod psihijatra na lečenje, gde me je čekala golgota od 10 plus godina lečenja i milimetar od ludnice. Deceniju plus od svih tih sranja, i dalje mi nekad prodje kao flash back kroz glavu, to nekako stvara neki osećaj tuge i žalosti. Kako je jedno dobro dete, pozitivno, uvek nasmejano propalo vrlo brzo.

Nadam se da će ova priča pomoći osobama koje trpe maltretiranje, šikaniranje, odvratne stvari, zapravi da odvrati od uništavanje svojih emocija, kako bi totalno utrnuli i ne bi osećali ništa.

A nekima možda pomogne, da nade uvek ima, eto ja sam za milimetar zamalao završio u ludnicu , nekim čudom se izvukao i sada sam vrlo ok.

Pozdrav

Kakvu spiku nabacit tipu koji mi se svidja i želim da dođe na ručak i film. Iz razgovora sam shvatila da je i on zainteresiran ali čeka mene da ga pozovem(dva različita grada smo) na druženje. I šta kad dođe? Kako se udvarati muškarcu? 😆 decki molim vas neke savjete kako da se ponašam da mu bude super i naravno da skonta koliko pažnje mu želim Dat i na dejtu a i na kauču 🤌🏻😆 on ima 33 ja 29. Totalno sam zbunjena jer nikad nisam iskazala interes na ovako direktan način i sad mislim da ja moram “vodit”. Sto god to značilo. Želim čovjeka okupat u pažnji i udvaranju ali kako se to muškarcima udvara? Pokretima, gestama, riječima? Sve me zanima!! molim vas bez ruganja jer mjesec dana ovo želim napisat i bas mi je frka skroz i zbog posta i tog njegovog posjeta. Naravno da mi se jako svidja i u fazonu sam da je van moje lige jel… kontekst: nisam imala ništa s nikim godinama. Ni dejt. Izvan sebe sam😂

I da, došla sam sa hredita jer su tamo pacijenti i ne očekujem ozbiljan odgovor od te ekipe.

NIJE BAIT POST

Mislim na nenormalnu sortu, naravno. Evo, imam otvorene dms čisto iz komunikativnih razloga (saveti, odgovori na pitanja itd. ili čisto za random konverzacije) i SVAKI od njih je hteo nešto samnom. Uvek perverzno. Uvek mi se zgadi sve što sam im rekla.

Kao prvo, vrlo je nekulturno i bezobrazno da upadate devojkama tako retardirani, šaljete svoje slike bez pitanja i očekujete odgovor. BOLI ME KURAC KAKO IZGLEDAŠ NISAM PITALA.

Kao drugo, intimne slike/video zapisi NEKOME KO NIJE TRAŽIO NE TREBATE SLATI. NIKOGA NE ZANIMA TVOJA DJOKA.

Treće, ZAŠTO STE OPSEDNUTI SEKSOM? ZAŠTO VAM JE SVE SEKS? JEDITE GOVNA. Idite na druge platforme predviđene za to a ne devojkama u poruke.

Ovde na ovoj usranoj platformi ne smeš reći da si žensko ili se već etiketiraš za nenormalne stvorove. Jebote, zašto ste takvi? Ako ste trolovi, niko se ne smeje. Ako je ragebait onda je uradio svoje. Posle nemojte kačiti postove kako ste sami i usamljeni, kako ne možete dobiti devojke ako se ovako sumanuto ponašate. Bukvalno koliko ste odvratni i napadni mislim da nije ni čudno što stopa devojaka koja želi vezu opada.

TO ŠTO NEKO NEMA DEČKA ILI MUŽA NE ZNAČI DA TRAŽI 😸👍 TAKE A HINT

edit: ugasila na kraju DMs, gg wp

https://preview.redd.it/ta552ak8alug1.jpg?width=1600&format=pjpg&auto=webp&s=944cefb16e4a136692eba7b25f989e8716652fba

https://preview.redd.it/flyc89k8alug1.jpg?width=2048&format=pjpg&auto=webp&s=830c6b73e3f55334f2105e02048ccda8dd962798

https://preview.redd.it/dh4zt7mgalug1.jpg?width=1152&format=pjpg&auto=webp&s=4d3556b9f0a117a92d9bdc6840177c2e7211ba54

U pitanju je jedinstvena i veoma retka rasa – Sokoke mačka, poznata po svojoj mišićavoj i atletskoj građi.

Mačka ima 3 godine i nalazi se u Beogradu. Izuzetno je umiljata, voli maženje i društvo ljudi. Vrlo je gipka, živahna i razigrana, odlično skače i veoma je aktivna. Naviknuta je na posip.

Tražimo odgovornog vlasnika koji će se iskreno brinuti o njoj i pružiti joj dobar dom. Poželjno je da u budućnosti ima uslove i za društvo druge mačke.

Udomljavanje uz simboličnu nadoknadu.

Ako je neko zainteresovan ili zna nekoga ko bi bio, slobodno mi se javite u DM.

Pitanje za sve koji su nekada u svom životu imali duži ili kraći period (samo)izolacije gde nisu bili aktivni u društvenom životu već su vreme pretežno provodili sami i kod kuće

Kako ste se vratili u život i društvene tokove, da li je bilo teško? Šta ste primetili u tom procesu povratka da vam najteže pada? Koji bi savet dali drugima u tom procesu?