r/AjdePitaj

​

Dobar dan narode,

Pisem sa sveze kreiranog naloga jer ne zelim da iznosim sa main naloga ovo, jer smo se cura i ja dogovorili da za sad ne pricamo nikome.

Ja (24) i cura (21) smo jutros ustanovili da je trudna.

Ogroman sok, donekle sam se pripremio mentalno poslednjih nekoliko dana jer sam imao osecaj da ce ovo biti ishod, a i ona je dobro podnela s obzirom da tek planiramo da se uselimo zajedno.

Svakako vec neko vreme odvajamo finansije za zajednicki zivot, ali nije ni priblizno dovoljno da se krene novi pocetak.

Za sredjivanje stana smo krenuli da odvajamo finansije, ali vest o trudnoci od jutros je nesto sasvim drugo, i mislim da jos uvek nisam zapravo svestan da DO KRAJA GODINE POSTAJEM OTAC.

Svi ali apsolutno svi saveti oko roditeljstva su dobrodosli, imamo nase planove, stavove i vizije, ali dok sam jos uvek van tog prvog talasa panike (koji jos uvek nije stigao i ne znam da li ce stici uopste), zelim da se informisem sto bolje.

●Kontrola i pracenje trudnoce

●Troskovi pregleda i lekova

●Neplanirani troskovi

●Vremenska posvecenost svemu gore navedenom u narednih 9 meseci

●Prijave za subvencije tokom trudnoce i nakon porodjaja

●Papirologija

Unapred hvala svakom ko da svoj doprinos u vidu saveta, a ko ne moze da da savet, neka pogura algorigam barem da bih prikupio sto vise informacija ako nije problem.

POSTAJEM OTAC JE\*OTE

Juce sa zenom 45 Godina, meni 25. Bili smo vec na jednom dejtu, fantasticno je bilo, magic ni bukvalno. Pricali smo, druzili se ljubili se i na drugom zavrsili kod mene u krevetu i ja nisam mogao da performujem. Ona je otisla bez reci samo. ​​​​​​​​

Posle mi je napisala da je sve od pocetka bila greska, ali zasto od povetka? Razumem sto me je napustila sto nisam mogao da performujem, ali zasto od pocetka? Na pocetku je sve super bilo do tog trenutka? Da li da joj posaljem poruku? ​​​​​​

Ćao ljudi,

Imam stan koji izdajem i uhvatio sam sebe kako me hvata glavobolja polako oko praćenja svega, pa me zanima kako se borite, prvenstveno vi sa više stanova, ili daleko bilo stan na dan.

Tipa stanar mi se žali da klima slabo radi, dok ja nadjem majstora, on dodje, iz dvaput reši problem, stanar plati jednom ja drugi put, tu se više ne zna ko pije a ko plaća... isto za račune, neki stigli neki kasne, neki su do pola od bivših stanara pa moram da skaliram, znači haos.

Meni je jedan stan pa još nekako i može, ali sam skoro razmišljao kako ljudi koji imaju više stanova uspevaju da organizuju sve to bez ludila

Pa me zanima kako pratite kirije i troškove?

Da li koristite Excel, papire, neke aplikacije ili sve ide napamet

Meni deluje da je najlakše nešto zaboraviti baš kad ima više stanara i obaveza, posebno oko računa, uplata i popravki.

Ako imate neki svoj sistem ili trik koji vam olakšava organizaciju, baš me zanima kako to funkcioniše u praksi 🙂

I jel biste rado prihvatili (da ne kažem malo i platili) app za organizaciju nekretina koje dajete u zakup?

Pitanje iz naslova. Koji su vaši redovni troškovi?

Zdravo svima, vaša omiljena smaračica se vratila. I gore je nego ikad. Baš sam na ivici.

Znate li za spiritualno verovanje da sami biramo roditelje da nam život bude što bolji, ali po rođenju zaboravimo to? E ja sam sebi fin kolač umesila tako. Ako neko ima vremeplov, neka mi da da se vratim i nalupam mlađoj sebi nekoliko šamara (kad me moji već nisu tukli na vreme).

Uvoda radi - Imam nepune 22 godine. Celog detinjstva su mi govorili da sam natprosečna i najbolja. Meni to stvara iluziju da su svi gori od mene i ja postajem uobražena. Nisam se mnogo trudila ni oko čega u životu jer sam misila da ne treba, a dete sam 2 učitelja. Čak ni tokom srednje kad je trebalo da ukapiram neke stvari o životu, ja nisam. Kada sam bila srednja škola nudili su mi da polažem vožnju, ali nisam htela da polažem vožnju jer me bio strah, pa nemam ni to. U srednjoj sam postala zavisna od telefona. Bila sam svesna svih problema oduvek, ali sam se plašila da pričam s roditeljima jer sam uvrtela da mi žele zlo, a oni su me zapravo ceo život samo ispravljali da ne budem kontraš. A ja ispala najveći kontraš. Zapravo inat kreće kad mi je bilo 13 godina i nisu mi dali da idem kod psihologa a kukala sam da se osećam loše i da mislim da nešto nije u redu. Nikad nisam imala upornosti za bilo šta, ali sam bila tvrdoglava za desetoro.

Dobila sam sestru kad mi je bilo 10 godina, kojoj se razvila skolioza sa 2 godine. Od tad se vuče po lekarima i 2023. (bitna godina) je operisala kičmu u Turskoj. Sve je to bio veliki stres za moje roditelje. Ja nisam baš imala razumevanja za to i bila sam sebična i razmažena, kakva sam bila ceo život.

Moj sadašnji problem? Shvatila sam da ne želim/ne mogu psihički da nastavim ovo što studiram (srpski jezik i književnost). Od prve godine sam znala da ne ide i ništa nisam rekla svojima dok nije bilo prekasno, tačnije pre par meseci. Kako sam se našla u ovome - upisala sam ishitrenom odlukom srpski 2023. iako mi je i tada bila muka od toga, ali sam gurala jer su mi roditelji rekli da moram a njihove predloge nisam htela da slušam,oni su predlagali engleski (otac), turizam ili novinarstvo (majka). Gorko se kajem jer sam mogla da budem redovno 3. godina ili makar 2. nečemu što volim i što mogu da završim. Tokom blokada sam se cimala po njima umesto da dam učila ili otišla kući (nisu blokade krive što sam ja ispala magarac). Plus, išla sam kod psihijatra i krila od oca da sam uzimala lekove (verovala sam da mi trebaju).

Kažnjavam sebe tako što slabo jedem i ne ustajem iz kreveta jer smatram da ne zaslužujem da živim više.

Izneverila sam sebe, roditelje i sestru koju volim najviše na svetu. Kao i sve ljude koji su verovali u mene.

Ostala sam bez prijatelja jer niko ne želi da me sluša kako kukam. I ponašala sam se kao idiot sve vreme. Zaslužujem sve iz dogovora sa mojima. A dogovor je da ću se vratiti kući i čuvati ovce (živimo na selu) ako ne dam uslov za godinu (dakle ne traže mi budžet) a mrzim ovo što studiram.

Dete sam prosvetnih radnika i sramota me je od roditelja kao i od mojih nastavnika, njihovih kolega (njihova deca idu na fakultete ili su završili i izdržavaju se sami, a ja sam se izblamirala za sve pare). Ništa nisam učila na vreme nikada i sada skupo plaćam to.

Napravila sam i problem u kući jer su moji napeti i ljuti, što je opravdano jer su ostali bez mnogo novca zbog moje nepromišljenosti i bahatosti.

Imam mračne misli, kao i suicidne misli, nedeljama i zaista želim da se ubijem od sramote. Želim da počnem ispočetka iako znam da je to sada nemoguće.

Imam skoro 22 godine i tek sada sam se osvestila da život nije za zezu i da je trebalo da budem mnogo ozbiljnija.​..

Мало ко стварно личи на шимпанзу. Да ли сте запазили сличност са неким другим врстама, код себе или код других? Можда није кључан број заједничких гена, него избор?

Наши људи говоре енглески као да им је матерњи. Знам професорку енглеског која говори староенглески као да јој је матерњи. Да ли само захваљујући таленту, вежби, или има неки трик? (Мислила сам да је добар метод читање речника наглас, али видим да се и Енглези стандардног језика разликују у изговору).

Ovako moj macak star 2 meseca je mnogo nemiran. Sav namestaj mi je unistio. A kod mene je tek 2 nedelje. Kad spavam on me ujeda za usne i grebe mi noge vise puta me budi u toku noci. Bar koristi kutiju sa peskom pa taj problem nemam ali ovako stvarno ne znam sta da radim. Da li smem da mu isecem nokte? I kako da ga naucim da me ne ujeda dok spavam jer ako ga izbacim iz sobe celu noc mjauce ispred vrata... Kupila sam mu igrače ali i dalje mi cepa zavesu i kauc. Ko ima macke neka mi da savet. PS on je kucna macka zivi u stanu i ne izlazi napolje.

Verujem da se svi dive kada vide baku i deku koji slave 50 godina braka i koji se i dalje vole i postuju. Isto tako verujem da retko ko izistinski zeli da u zivotu samo ima neke kratkotrajne price i da prozivi zivot bez velike ljubavi. Ali sta radimo po tom pitanju da prvo imamo zdravu i lepu vezu, a potom i da je negujemo i odrzimo? Da li mislite da nas je veliki izbor potencijalnih partnera sludeo? Jer to je, cini mi se, samo privid, dobrih opcija je sve manje. Da li mislite da ce ljubav ponovo postati popularna? Da ljudi ne kriju svoje partnere jer se iza coska mozda pojavi neko "bolji", da sa ponosom kazu da su zauzeti i da nekoga vole. Da se u muskarcima ponovo javi onaj starinski osecaj da su glava porodice, a u zenama da sa uzivanjem brinu o svom muskarcu i domu? Kada sam bila mala, deca ciji su roditelji bili razvedeni su bila retka, i uvek smo ih drugacije gledali, bili prema njima blazi u drustvu. Danas je retkost da deca imaju roditelje koji zive zajedno. Da li mislite da bi trebalo nesto veliko da se promeni u svetu da bismo se vratili tim vrednostima? I da li biste to zeleli?

Idem uskoro prvi put na putovanje wizz airom, imam neki stari kofer koji je odgovarajucih dimenzija ali bez tockica (koje ne mogu da skinem). Koje su sanse da ce me smarati za to i da li postoji neka novcana “kazna” ukoliko se dimenzije ne ispostuju?

Ja sam Srbin, šta da uradim po tom pitanju?

Pozdrav ljudi ovo je mozda predugačko ali ajde..

Imam 19 godina i pre mesec dana sam raskinuo dvogodišnju vezu sa devojkom iz Mađarske. Veza je bila na daljinu, ali smo dugo stvarno dobro funkcionisali i često smo se viđali(ja sam išao u Mađarsku, nikad nije kročila u Srbiju) i iskreno sam je mnogo voleo. Međutim, početkom ove godine stvari su krenule da se menjaju. Oboje smo imali svoje probleme, s tim da sam ja krenuo ozbiljno da radim na sebi, išao kod terapeuta, rešavao anksioznost i pokušavao da budem bolji partner.

Ona je vremenom počela da govori kako više nema iste emocije prema meni, kako nije srećna i kako misli da je bolje da bude sama, takođe su joj drugarice govorile da sam govno od čoveka i da treba da raskine. Rekla mi je da ne želi da se menja kao osoba i rešava svoje probleme. Na kraju je raskinula sa mnom na katolički Uskrs, rekla da je odustala od veze, videla u nama svoje razvedene roditelje i poslednja tri meseca veze glumila da me voli i blokirala me nakon toga.

Znam da sam i ja pravio greške i da nisam bio savršen, ali isto tako znam koliko sam se trudio oko nje i koliko sam želeo da uspemo. Posle raskida sam shvatio da sam pokušavao da "spasim" osobu koju zapravo nisam mogao da "spasim" i da naši nivoi ljubavi verovatno nikad nisu bili isti.

U početku sam čak bio bolje nakon raskida...više izlazio, družio se, radio na sebi. Ali sad su me konačno stigle emocije nakon mesec dana. Ovo mi je bila prva ljubav i prva ozbiljna veza i iskreno ne znam kako da pustim nekoga koga i dalje volim cak iako znam da ona nije bila dobra za mene, iako znam da ta veza verovatno više nije mogla da funkcioniše.

Kako ste vi preboleli svoju prvu ljubav i kako čovek prihvati da mora da nastavi dalje?

Koliko vas je popravljalo kvačilo zbog plivajućeg zamajca? Nekako svi kao bježe od plivajućeg......

Zanima me vaše mišljenje da li mislite da čovjek može istinski voljeti samo jednom, ili je moguće više puta osjetiti onu “pravu” ljubav kroz život?

Da li svaka nova ljubav briše staru, ili svaka ostavlja svoj trag na drugačiji način?

Da vam odma kazem od pocetka, teska sam pickica za ljubavno emotivne odnose od 2021 kad me devojke prevarila posle godinu i kusur dana veze i od tada svaki put kad osetim da krecu emocije sa moje strane, ja sasecem u korenu. Bice malko duzi tekst, pokusacu da skratim max, ako vas mrzi da citate sve jasno sve okej ❤️

U novembru 2025 se poljubim ja sa jednom devojkom i posle toga se nismo vise videli sve (devojka ghostovala, odgovarala na 15 sati) dok mi ona nije odgovorila na storije posle 4 meseca i biili u fazonu da idemo na zurku neku. To je bilo pocetkom marta i tu se mi ponovo poljubimo i dogovorimo (na moju inicijativu) da mozemo ovako da se vidjamo, al da nikad nista nece biti ozbljno. Ceo taj nas odnos narednih mesec dana je bio identicna veza, setamo se, drzimo se za ruke, blejimo svakih 2,3 dana, cujemo se lepo nam je i onda smo se pokacili bas nesto ozbiljno pocetkom aprila i od tog momenta ja sam prekinuo kontakt sa njom potpuno. Dve nedelje sam bio okej, necu da lazem da mi se nije svidela iako to nije bio deo naseg dogovora al sta ces, al onda je pocela da se javlja, odgovori na stori tu i tamo, javi se ovako, sve u svemu tad sam shvatio da mi se zapravo svidja bas i da se osecam lose, kao da patim

Resim ja da istresem sve to iz sebe jer me je gusilo i da joj kazem zbog cega sam se zapravo uplasio i sve to sa namerom da ona potvrdi da je moja odluka ispravna i da samo prekinemo bilo kakav kontakt i da je zaboravim, medjutim ispada da je i ona imala slicna osecanja i da je i njoj bio smor sto smo prekinuli. Sve u svemu nastavili smo posle tog razgovora, hteo sam da dam sansu, da ne budem picka i da je vreme vec da resim te probleme. Medjutim, nesto to nije bilo to, zamerila mi je sto joj se ne javljam bar ono da zna da sam ziv, bar ono poruku da pustim, dok je mene to umaralo da radim, al sam naravno uradio jer tako treba, onda svako nase vidjenje, ja ne znam, al kao da mi je samo fizicki prjala, nije me zanimalo toliko kakav joj je dan, kako ovo kako ono, prica meni ona to, al me ne zanima. Takodje, od 7 vidjenja sigurno su 3 bila jer kao ajde nismo se videli 2,3 dana pa kao ajde da se vidimo kao zelim, al na silu, cak i na kraju kad me je pitala kod nje kad smo bili da je vreme da odlucim kao kako sta, da je u grcu non stop, jednostavno video sam da je bolja opcija da nemam nista sa njom

Jako cudno i mozda krindz zvuci, al kao zapitao sam se dal bih ja hteo nesto vise sa njom, dal bih hteo da se druzi sa mojim ljudima i to i odgovor je bio ne. Sad kako smo zavrsiil, jeste, osecam bol, mnogo manji doduse nego pre mesec dana, valjda zato sto sam rekao sta mi je bilo na dusi, al ne mogu da skontam kako je moguce da mi se svidela na osnovu samo fizickih stvari, jer i kad smo gledali kod nje film, ja sam samo hteo da se ljubimo i grlimo, jedva sam cekao da prodje film. Evo par dana krivim sebe da sam ja pickica i da sam se opet uplasio osecanja i to, al nekako sad sve vise uvidjam samo da mi se devojka nije svidela na taj nacin. Naravno sad mozak misli da je doneo pogresnu odluku, al znam kako sam tada razmisljao dok smo imali nesto

Ako ste izdrzali ovu sizofreniju hvala vam, kapiram da ce biti dosta vas koje je ovo sto sam napisao iznerviralo, potpuno jasna reakcija, takvu sam dobio i od najbolje drugarice hahah. Posle dugo vremena sklanjanja emocija od sebe se tek vracam malo sada jer je vreme pa i dosta reakcija i poteza ovde sto cete procitati je zbog toga sto se osecam uplaseno umesto srecno kad sam u takvom odnosu. Hvala