u/Great-Baron

Pozdrav ljudi ovo je mozda predugačko ali ajde..

Imam 19 godina i pre mesec dana sam raskinuo dvogodišnju vezu sa devojkom iz Mađarske. Veza je bila na daljinu, ali smo dugo stvarno dobro funkcionisali i često smo se viđali(ja sam išao u Mađarsku, nikad nije kročila u Srbiju) i iskreno sam je mnogo voleo. Međutim, početkom ove godine stvari su krenule da se menjaju. Oboje smo imali svoje probleme, s tim da sam ja krenuo ozbiljno da radim na sebi, išao kod terapeuta, rešavao anksioznost i pokušavao da budem bolji partner.

Ona je vremenom počela da govori kako više nema iste emocije prema meni, kako nije srećna i kako misli da je bolje da bude sama, takođe su joj drugarice govorile da sam govno od čoveka i da treba da raskine. Rekla mi je da ne želi da se menja kao osoba i rešava svoje probleme. Na kraju je raskinula sa mnom na katolički Uskrs, rekla da je odustala od veze, videla u nama svoje razvedene roditelje i poslednja tri meseca veze glumila da me voli i blokirala me nakon toga.

Znam da sam i ja pravio greške i da nisam bio savršen, ali isto tako znam koliko sam se trudio oko nje i koliko sam želeo da uspemo. Posle raskida sam shvatio da sam pokušavao da "spasim" osobu koju zapravo nisam mogao da "spasim" i da naši nivoi ljubavi verovatno nikad nisu bili isti.

U početku sam čak bio bolje nakon raskida...više izlazio, družio se, radio na sebi. Ali sad su me konačno stigle emocije nakon mesec dana. Ovo mi je bila prva ljubav i prva ozbiljna veza i iskreno ne znam kako da pustim nekoga koga i dalje volim cak iako znam da ona nije bila dobra za mene, iako znam da ta veza verovatno više nije mogla da funkcioniše.

Kako ste vi preboleli svoju prvu ljubav i kako čovek prihvati da mora da nastavi dalje?