Zdravo biciklisti treba mi savet koji su najbolji nosači za bajs za auto.
600km voznje autom, pola je auto-put pola magistrala.
Vozio bih dva bicikla. Da nosač može da podnese i elektro bajs koji je znacajno tezi od običnog.
Hvala!
TLDR
- Kako se američka država obračunala sa radnicima Čikaga u maju mesecu pre ravno 140 godina?
- Ko su štrajkbrejkeri i batinaši?
- Kako je USA zataškala 1. Maj?
- Refleksije na ukidanje prava radnika u Srbiji i masovne otkaze 2026?
April/maj 1886. godine Čikago.
Dešavaju se masovni štrajkovi radnika koji traže osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada. U isto vreme krupni kapitalisti i država traže načine da uguše radnički pokret.
1. maj – desetine hiljada radnika izlazi na ulice Čikaga, mirni protestanti traže od države povećanje i zastitu prava radnika, između ostalog 8-časnovno radno vreme
3. maj – radnici fabrike za proizvodnju poljoprivrednih mašina McCormick stupaju u štrajk. Dolazi do sukoba sa batinašima/privatnim obrzbeđenjem koje želi da zameni radnike sa štrajkbrejkerima. Policija puca na radnike fabrike. Policija ubija nekoliko radnika!
4. maj – radnici pozivaju na masovni protest na Hejmarket trgu, zbog ubijanja radnika i nasilja države, policije, privatnih obezbeđenja. Masovni protest na Hejmarket trgu se dešava mirno. Krajem dana kada je ostao mali broj radnika na trgu, policija uleće u masu da razbije protest, neko baca bombu, nakon čega sledi haotična pucnjava. Gine nekoliko policajaca i gine veći (nepoznat) broj radnika. Država koristi masakr na Hejmarket trgu da se obračuna da radnicima.
Ko su štrajkbrejkeri?
Vlasnici fabrika pronalaze radnike koji pristaju da zamene štrajkače kako bi se razbila radnička solidarnost i nastavila proizvodnja. Štrajbrejekere štite batinaši (koriste batine i palice da biju radnike) iliti privatna obezbeđenja.
Posledice protesta i nasilja u Čikagu
Država sprovodi masovna hapšenja radnika. Sudjenja radnicima su nameštene šarade u kojima se USA i krupni kapital obračunava sa radničkim pokretom.
Rezultat suđenja su smrtne kazne i drakonske zatvorske kazne za radničke aktiviste.
Rezultat prvomajskih protesta je drastično slabljenje radničkog pokreta u Americi i satiranje radničkih prava. Radnici gube ovu bitku.
Kako je država USA zastaškala 1. Maj i masakr na Haymarketu
Događaj je preko medija sveden na priču o obračunu policije sa remetilačkim faktorom koji blokira napredak države. Termin i koncept “radničkih prava” je praktično cenzurisan u americkim medijima.
USA uvodi Dan Rada ali u mesecu septembru, čime je planski izbegnuta veza sa 1. majem.
U američkom obrazovanom sistemu i medijima 1. Maj i Haymarket je planski marginalizovana tema poslednjih 140 godina
Paralela sa Srbijom
Sličan obrazac može se uočiti i u savremenijem kontekstu. Izmene Zakona o radu iz 2014. godine značajno su promenile odnos između radnika i kapitala u Srbiji:
- drastično je olakšano otpuštanje radnika
- smanjena je uloga kolektivnih ugovora
- povećana je fleksibilnost isključivo u korist poslodavaca
Reforme zakona su sprovedene u vreme vlade premijera Aleksandar Vučića, uz ključnu ulogu tadašnjeg ministra rada Aleksandra Vulina (socijaliste?!).
Za razliku od kraja 19. veka u Americi, gde su radnici masovno izlazili na ulice, u Srbiji 2014. godine reakcija radničke klase i građana bila je gotovo nepostojeća. Mediji su kao pre 140 godina bili na strani krupnog kapitala.
Danas u 2026. godini kada radnike Srbije zahvata talas masovnih otpuštanja radnici saznaju da imaju bedna prava u odnosu 2014. godinu. Radnici i građani Srbije saznaju da imaju bedna radnička prava i u odnosu na radnike iz kapitalističkih država Zapadne Evrope. Vreme za buđenje?
Peter Mađar je 20 godina bio deo Orbanove stranke i funkcioner u okviru Orbanove vlasti.
Mađar je desničar, konzervativac, antiimagrant kao i Orban. Razlika koju je napravio u odnosu na Orbana/Fidesz je raskrinkavanje korupcije Orbanove vlasti i politka prema Briselu/EU.
Mađar je praktično rasturio Fidesz iznutra iznošenjem prljavog veša, dok je zadržao konzervativnu i desničarsku politiku Fidesza.
Ko može da bude slična pojava Mađaru, a da je funkcioner SNS režima?
Ćao svima, često čitam zanimljive diskusije iz vaše zajednice.
Motivisan današnjom diskusijom o trecem entitetu kao predizbornoj fori, pitam se kako vidite proces pristupa BiH organizacijama kao što su NATO i EU u kontekstu rešenja političkog sukoba sa Hrvatima?
Deluje da su sve bošnjačke i hrvatske političke partije jednoglasno za pristup NATO i EU.
Ali se nikada ne priča o realnosti procesa pristupa, u kome Hrvatska kao član EU&NATO ima stvarne poluge moći da sprovede svoje interese u BiH.
Skorašnji primeri su procesi pristupa Hrvatske, Mekedonije i Srbije. Te zemlje kao kandidati bile uslovljene od strane svojih komšija iz EU i NATO da ispune uslove na razne teme, od imena zemlje, granica, naziva jezika, tumacenja istorije, veličine teritorije, prava manjina, itd.
Na koje uslove iz Hrvatske bi pristali, a koje biste odbili po cenu (ne)ulaska u EU?