u/Master_Solid_3954

Kroz osnovnu i srednju školu pretrpeo sam veliku psihičku torturu i maltretiranje, fizičkog je bilo tu i tamo ali najviše sam bio maltretiran verbalno i bio sam izopšten iz društva. Ne želim da ulazim u detalje, ali bilo je užas i neko bi izvršio samoubistvo da je bio na mom mestu, i ne zajebavam se kada to kažem. Izolovao sam se u potpunosti, u medjuvremenu je došla korona, i ja sam bio potpuno izolovan od ostatka sveta, od svoje 16 do neke 20te godine sam proveo zatvoren u sobi ispred kompjutera igrajući igrice. Bio sam jako nesiguran, frustriran, imao sam raznih epizoda anksioznosti, i bilo kakva socijalizacija je bila nemoguća misija. Trenutno imam 23 godine i mogu da kažem da sam to umanjio za nekih 40%, jer sam krenuo u teretanu, nabacio oko 15 kila kila čistih mišića i izgradio vrhunsko telo. Ali s vremena na vreme i dalje osećam da su prisutni "duhovi prošlosti", i dalje vučem taj neki kompleks niže vrednosti, i dalje imam jako lošu percepciju o sebi i nekako se osećam inferiornije od ostatka ljudi. Često to primetim kada želim npr da pričam sa nekim u teretani ili da pridjem nekoj devojci koja mi se svidela, u glavi imam da ja ne bi trebao to radim, jer ja podsvesno mislim da sam ja nekakav retard i čudak i da ne zaslužujem nikakvu ljubav, vezu, intimu, prijateljstvo jer sam verovatno podsvesno programirao takvu sliku u sebi kroz ta užasna iskustva u školi. Mislim da ovo nije normalno stanje i da me jako sputava u životu, želim jednostavno da sve te traume da pustim i da živim normalan život.