suicidalnost, hospitalizacija, ocajan sam
znam da ima tisucu ovakvih postova, al doslovno nemam nikog tko bi mi pomogao i nemam s kim pricat o ovom. cak i kad sam pokuso, otjeram ljude svojom negativom i pesimizmom i samo postaje gore. zanima me gdje da se javim ako sam ocajno lose? trebam li uputnicu za hospitalizaciju? da se javim na vrapce il sv ivan na jankomiru? trebaju li me prvo procijeniti na razgovoru, pa tek onda vidit sta samnom? ja bi samo u bolnicu, ne glumim ni nista slicno, sam ovo mi je ko neka zadnja nada, ne zelim jos mami i tati unistit zivot, vec im je dovoljno tezak i samo mene imaju, imam 25god i ovo traje, nije mi doslo nedavno.
moram negdje otic i zelim bit tamo u bolnici i nek mi rade sta trebaju, samo da me izlijece i da budem normalan. ne zelim da itko od mojih sazna, ali ne znam vise sta radit. vec godinama si pricam da cu si sam pomoc. sve sam probo i druzenje i sport i odvracanje paznje i promjenu okoline. samo ne mogu smirit mozak. vracam se u zagreb za mjesec dana tek, pa da im se javim ako mi trebaju pripremit krevet il nest dok ne dodjem. u ameriku sam otiso radit u nadi da ce nest bolje bit i tu me pocelo okretat opet. samo se zelim odjaviti, nista drugo…
druzio sam se s jednom djevojkom i mislio sam da se popravljam. postajalo mi je malo bolje i nisam vise svaki dan zelio da ne postojim i onda nakon sta sam unistio i taj odnos s tom prekrasnom osobom, slomilo me. bila mi je sve i bio sam svjestan da mi treba pomoc s glavom i htio sam se promjenit radi nje. imao sam u prvom mjesecu prvi pregled u bolnici na vrapcu, al kad sam doso tam, samo sam se okrenuo pred vratima i otiso kuci. nisam uspio doc k sebi i dovelo me do toga da me zamrzila. reko sam da mi nije dobro, al jednostavno me ne moze smislit vise. zivim u nadi da postoji neka sansa da ispravim greske i vratim onaj divan odnos kakav smo imali.
svaki dan mi je pakao vec godinama, ispadam samo nezahvalan na svem sta imam. idem spavat i budim se svaki dan u mizeriji, razocaran i mislim samo kako nista nema smisla i nema nade. jedan dan mi bude prelose, pa dio dana mi je super, pa opet lose, samo ne znam vise. mislim da se ne mogu sam borit s tim mislima. stvarno sam jako suicidalan i nemam koga pitat, pa pitam ovdje. osjecam samo kao da postojim, nisam ni ovisan o nicem, bavim se sportom, imam okej placu, zdrav sam, imam auto, samo ne vidim uopce smisao iceg. imam sve razloge da budem sretan i da ne osjecam tako kak se osjecam i zato vec godinama skrivam. sram me. previse stvari ima jos i ne zelim sad tu sve pricat. nadam se da ima netko tko me razumije i ne misli da sam lud. vracam se u zagreb za mjesec dana tek i ne znam da se javim samo na vrapce ili sveti ivan ili da se javim svojoj doktorici za uputnicu pa nek me naruci il nest jer ozbilino mislim da trebam biti hospitaliziran. moram li ja imat prvo pokusaj da me se zatvori? bas mi je lose i ne znam sta radit. ne mogu vise funkcionirat, ne uzivam u nicem, sve mi je glupo i ne zelim nista. nisam u miru sa svojom glavom. i kao da cijelo vrijeme cekam da se netko sazali i da na silu odvede. mozda sam sebi trebam pomoc nekad, hvala