Imam 25 godina, u trosobnom obiteljskom stanu zivimo ja, majka(58) i brat(20).
Moja majka je generalno dobra zena,lijepo izgleda za svoje godine i zivi zdravo te se cijeli zivot brinula o meni i bratu kao i dan danas. Ali vec neko duze vrijeme me guši nas odnos.. jednostavno nerazumije kako neke stvari danas funkcioniraju, skoro svaka tema zavrsava prepirkom.. zaposlena je vec godinama, razvedena dugo i nema partnera nikakvog.. radim na brodu i njene poruke mi pocinju smetati.. nekad se stvarno osjecam krivo i znam da cu jednog dana zazaliti zasto joj hladno odgovaram i zasto vise vremena nisam ulozio za poboljsati nas odnos u smislu komunikacije.. I da, naravno da sam razmisljao o selidbi ali pomisao na to da je “ostavim” bez nekog da joj bude desna ruka,bez prijevoza i upitnog zdravlja mi stvarno lose pada.. ja nisam neka mimoza ali moja majka je stvarno svasta prosla u zivotu i stvarno joj zelim sve najbolje ali nasa svakodnevna komunikacija nije zdrava, stovise jako me nervira.. na kraju svake nase rasprave ona zavrsava sa tim “sve sam ucinila za vas”.. i uvijek razmislim o tome jer sam izgubio oca a znam da se ona trudi maksimalno ali jednostavno neide.. da se razumijemo, nisu svakodnevne rasprave, ali su sve cesce i sto sam stariji,naravno, sve manje mi se slusaju..neslusaju mi se stvari koje slusa decko od 16 godina.. nas stan je stvarno i vise nego komforan za nas tako da smatram i da podstanarstvo nije rjesenje nego “bacanje” novca..sto vi mislite?